- „Čovek postaje lak tek kad prestane da bude centar sopstvene teskobe.“
- „Deca ne nose istinu zato što je znaju, već zato što još nisu naučila da je sakriju.“
- „Kad se svetla pogase, preostane samo pitanje: šta od svega toga nisam bio ja?“
- „Nismo izgubljeni u svetu — izgubljeni smo u sebi "
-min.png)
Ne gubi se ono što nestane.
Gubi se ono od čega bežimo.
Inspektor Vukan, slomljen tragedijom koju je pokušao da potisne, kreće u potragu za drugima, a polako otkriva da traga za sobom. Što više traži razloge, sve manje veruje u razumevanja. Jer svet se ne raspada spolja. Svet počinje da puca iznutra — u čoveku.
Beograd postaje mesto u kojem senke nose uspomene, tišina govori, a ljudi nestaju ne zato što su otišli — nego zato što nisu mogli da ostanu.Mladić bez pupka ne donosi odgovore. Samo postavlja pitanja koja smo davno prestali da čujemo.
Nije čuo nikakav zvuk, ali je znao da nije sam.
Ne po šumu, ne po vazduhu — nego po nečemu što je bilo dublje od osećaja.Kao da se prostor malo pomerio, ne spolja, nego iznutra.Kao da svet više nije bio čvrsta stvar, već nešto što treperi između toga da postoji i da ne postoji.
Tada je osetio — ne strah, nego svest da ga nešto posmatra.
Ne kao čovek, ne kao životinja, nego kao mogućnost.
I ta mogućnost nije gledala njega, nego ono u njemu što je dugo ćutalo.
„Ne boj se,” rekao je Adam — a usne mu se nisu pomerile.
Shvatio je:
Nisu se ljudi gubili u šumi. Gubili su se u tišini između dva daha, u trenutku kada stvarnost zastane…i pusti ih da vide šta se krije ispod.
.svg)
Knjiga me je naterala da zastanem i razmislim o stvarima koje sam godinama potiskivao. Jednostavno — moćna!
.png)
Retko šta pročitam u jednom dahu, ali ova knjiga me je zadržala do poslednje stranice.
.png)
Pročitao sam mnogo sličnih knjiga, ali ova ima ono nešto — autentičnost.
.png)
Jasna, iskrena i korisna. Kao da priča direktno čitaocu.
.png)
